Oko 1.500 Novosađana dalo krv u poslednja tri dana

Neka nam je svaka čast svima koji smo dali krv i da nekome pomogne kao i da nam ne bude poslednji put da nekome pomažemo.

Meni je bio prvi put, isto sam bila u petak. Ranije sam bila malokrvna i stalno živela u ubeđenju da verpvatno nikad neću moći biti davalac. Ovog puta sam rešila da probam i pomislila kako je puno ljudi, sa svim potrebnim preduslovima, uspelo da dođe. Puno je stvari, osim pijanstva i narkotika, koji mogu,biti prepreka za davanje krvi. Mene su, osim malokrvnosti, sprečavali trudnoće, porođaji i dojenje. Osim toga, nedavno sam zakačila i krpelja, a sledi mi intrevencija na zubu. Nastaviću da dajem krv kad god budem u mogućnosti, bitno je da uvek ima dovoljan broj onih koji su spremni i mogu, bez obzira na one koji to neće uraditi nikad.

Bravo, ali ovo je smešna cifra za ovoliki grad.

Bravo!

zao mi je sto su okidaci ovi nemili dogadjaji, al mi je jako drago da smo i dalje humani, prvenstveno zbog sebe. Svi smo mi ispod nadsresnice, nadam se da ce da pocne da prokisnjava krivcima, a da nama neduznima nece padati vise nista na glavu.

U petak otišla da dam krv. Puno ljudi, uglavnom mladih. Starijih od mene tek nekolicina (imam 46 godina). Dok čekamo u redu čujem kroz razgovore da su to mahom mladi ljudi zaposleni u zdravstvu ili studiraju medicinu i tome slično. Razmišljam o tome gde su ostali građani. Obični. Kao ja. I onda mi nadošlo. Jedna trećina pijana i drogirana, druga trećina bolesna i pod terapijom (ne mogu da doniraju krv), a poslednju trećinu jednostavno nije briga - gledaju farmu na pinku. Hiljadu i po je malo za Novi Sad, ima nas skoro pola miliona. Gde ste? Donirajte kada god ste u mogućnosti! Ne čupaju vam tamo nokte, proces je bezbolan i kratko traje. Čak je i blagotvorno za organizam.